Задужбина Јеленић

______________

Ради неговања успомене на Ђурђа И. Јеленића, управника Државнe архивe од 1929. до 1938. године, при Архиву Србије је основана „Задужбина Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић“. Задужбина сваке године додељује награду за научни рад из области архивистике и историје.

Оснивање Задужбине
Даница Јеленић рођена Аћимовић је својим тестаментом од 16. jула 1970. године оставила стан у Београду Архиву Србије, с налогом да оснује Задужбину. Задужбина је основана Одлуком Управног одбора Архива Србије од 20. септембра 1994. године, ради трајног очувања и неговања успомене на Ђурђа И. Јеленића, управника Државнe архивe од 1929. до 1938. године. Задужбином управља Архив Србије преко Управног одбора и Управитеља који представља Задужбину.Породица Јеленић је осим стана оставила Архиву Србије породичне фотографије, намештај из радне собе са библиотеком која броји преко хиљаду књига, два уља на платну, ордење, златну табакеру, стари новац…

Ради остварења циља Задужбине, установљена је награда, која носи назив Годишња награда Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве, Београд, од 1929. до 1938, а додељује се за научни рад или више радова једног аутора или групе аутора из области архивистике и историје који су претежно настали на основу архивске грађе из архива у Србији.
Добитници ове награде су архивисти и историчари који су дали велики допринос како архивистици и историографији, тако и угледу саме награде.

Досадашњи лауреати Годишњих награда Ђурђа И. Јеленића, управника државне архиве, Београд, од 1929. до 1938. године:
1997: Арсен Ђуровић – за израду магистарског рада „Модернизација школства у Београду од 1880–1903“

1998: Љубодраг Поповић и Милић Милићевић – за књигу „Министри војни Кнежевине и Краљевине Србије 1862–1918. године“

1999: Љубодраг Поповић – за књигу „Шематизам Кнежевине Србије 1839–1851“; Сузана Рајић и Радомир Поповићу – стипендије за суфинансирање израде магистарских радова

2000: Владан Виријевић – за књигу „Студенички срез 1918-1941, друштвено-економске и политичке прилике“; мр Боро Мајаданац – финансирање докторског рада „Позоришна политика у Србији 1914–1944“

2001: Радош Маџаревић – за књигу „Основна школа Иво Андрић у Прањанима 1858–1998“.

2002: Горан Давидовић и Милош Тимотијевић – за монографију „Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја, књига 1, У пламену устанка: ратна 1941“

2003–2004: три равноправне награде: мр Драгомир Бонџић – за студију „Београдски универзитет 1944–1952“, мр Ђорђе Бубало – за књигу „Српски номици“ и мр Милош Јагодић – за монографију „Насељавање Кнежевине Србије 1861–1880“

2005: Мр Слободан Селинић – за монографију „Београд 1960–1970. Снабдевање и исхрана“

2006: Славица Тимотијевић, Бошко Ђенић и Вера Филиповић – за „Водич Архива српске православне епархије будимске“

2007: Нада Петровић, Саша Илић, Душан Јончић и Саша Петровић – за „Водич кроз збирке Архива Србије и Црне Горе“

2008: др Зоран Мирковић – за књигу „Карађорђев законик“

2009: Светлана Долгова, Екатерина Иванова, Анатолиј Турилов, Татјана Суботин-Голубовић – за књигу „Москва–Србија, Београд–Русија“, Зборник докумената 16–18. век, Том I

2010: Миле Станић – за књигу „Грађа о именовању првих чланова Српске краљевске академије“

2011: др Ирена Арсић – за књигу „Дубровчани и нашјенци: из старог Дубровника“

2012: Зоран Стевановић, Дејан Јакшић, Сара Самарџић, Розалија Нађ и Зорица Мандић – за књигу „Приручни вишејезични речник за архивисте. Речник за обраду старе архивске грађе настале на латинском, немачком и мађарском језику – која се чува у архивима у АП Војводини“

2013: др Милош Јагодић – за књигу „Нови крајеви Србије 1912–1915“

2014: две равноправне награде: др Љубодраг П. Ристић – за књигу „Србија у британској политици 1889–1903“, и др Радмила Радић и др Момчило Исић – за књигу „Српска црква у Великом рату 1914–1918“

2015: др Илија Мисаиловић – за књигу „Кремна, село на путу Ужице–Вишеград“

2016: две равноправне награде: Весна Башић и Зоран Стевановић – за књигу “Пут докумената”, др Миомир Гаталовић – за књигу “Косово и Метохија у државној политици Југославије 1958–1965”

2017: др Александра Новаков – за монографију „Стубови српске просвете. Српске средње школе у Османском царству 1878–1912“

2018: др Срђан Мићић – за књигу „Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918–1939“