Често постављана питања

______________
Страница нуди одговоре на најчешће постављана питања о Архиву Србије, истраживању, услугама и архивској грађи.

 

Истраживање у Архиву Србије


1.Који је жиро рачун Архива Србије?

Уплате можете извршити на рачун: 840–31120845–93, модел: 97, позив на број: 3702351040174231400.

2.Први пут истражујем у архиву. На који начин могу да планирам посету?

Пре доласка у Архив потребно је да се адекватно припремите и информишете о теми која Вас занима. За једноставнија истраживања можете потражити информације на интернету, а изузетно корисне информације можете наћи у литератури која је објављивана о појединим темама.


Контактирајте Центар за информације, како бисте се распитали да ли је грађа коју тражите смештена у Архиву Србије, да ли је доступна истраживачима и у којој читаоници. Да бисмо могли да Вам помогнемо, потребно је да знате: време настанка грађе која Вас интересује, да ли постоји веза теме коју истражујете са републичким органима Републике Србије, или уколико истражујете ранији период, везу са органима Кнежевине или Краљевине Србије. Уколико истражујете живот појединца, потребно је да имате оквирне податке из његове биографије, на основу којих бисмо могли да Вас упутимо у даље истраживање (када је живео, да ли је радио у државној служби …).
Напомињемо да Архив Србије не истражује за кориснике, али ћемо Вам одговорити на молбе чије решавање не захтева превише времена.

3.Ко има право да користи архивску грађу?

Право на коришћење архивске грађе и библиотечког материјала Архива имају сви грађани Србије, као и страни држављани. (Страни држављани могу да користе архивску грађу под посебним (линк)условима(линк).) Архивска грађа и библиотечки материјал доступни су искључиво у читаоницама Архива Србије. Посете у циљу истраживања не морају се најавити нити заказати.

Истраживање породичног порекла

4.На који начин могу да истражујем породично порекло у Архиву Србије?

За истраживање порекла породице користе се пописи становништва Кнежевине и Краљевине Србије из 1863. и 1884. године, као и тефтери пореза и арача за период Кнежевине Србије 1816–1848. Наведена грађа је микрофилмована и доступна је истраживачима на микрофилмским ролнама.

Пописи становништва из 1863. и 1884. године налазе се у фонду Министарства финансија – Административно одељење.

Тефтери, књиге пореско-финансијског типа, сачиниле су српске власти ради убирања разних врста дажбина. Чувају се у фонду Главног казначејства – Збирка тефтера – ЗТ (1828–1848), као и у збиркама: Збирка Мите Петровића – ЗМП (укупно 124 књиге) и Поклони и откупи – ПО (укупно 93 књиге).

Најранији тефтер потиче из 1816. године, а највећи број их је из периода 1830–1839. године.

5.Да ли се у Архиву Србије чувају матичне књиге рођених, венчаних и умрлих?

Не. За чување матичних књига надлежни су архиви локалне територијалне надлежности, или локалне општине.

6.Да ли Архив Србије чува документацију о запосленима у државној служби у 19. веку?

Календар са шематизмом у коме је штампан списак свих запослених у државној служби приређиван је сваке године, а Архив Србије поседује сачуване шематизме за период 1852-1924. у којима су пописани министри, чланови суда, окружни и срески начелници, али и учитељи, свештеници, лекари и др.

Сведочанства и дипломе


За које образовне установе је надлежан Архив Србије?

У Архиву Србије можете наћи документацију виших школа и факултета која је смештена у Одељењу у Железнику (Булевар младих 5).

За документацију основних и средњих школа надлежни су архиви локалне територијалне надлежности.

Радни стаж


За које установе је надлежан Архив Србије?

Архив Србије је надлежан за установе чији је оснивач Република Србије. Архивску грађу осталих установа можете потражити у архивима локалне територијалне надлежности или у Архиву Југославије (уколико је реч о установи чији је оснивач некадашња савезна држава).

На који начин могу да дођем до документације о радном стажу из Архива Србије?

Документација републичких органа која се тиче радног стажа, смештена је у Одељењу Архива у Железнику (Булевар младих 5). Странка може истраживати самостално на наведеној адреси, или може упутити захтев за достављање тражене документације. Поступање по захтеву за повезивање радног стажа Архив Србије не наплаћује.

Документација потребна за процес рехабилитације


Да ли се међу грађом преузетом од Безбедносно-информативне агенције налази и досије мог претка чију рехабилитацију покрећем?

Потребно је урадити истраживање да би се утврдило да ли се међу преузетим досијеима Безбедносно информативне агенције чува и досије особе или особа за које се интересујете. Молбу за проверу можете да преузмете на следећем линку: (линк)Захтев за проверу досијеа БИА(линк).

На основу Закона о рехабилитацији („Службени гласник РС“, број 92/2011) Архив Србије поступа по захтевима виших судова у Републици Србији и грађана. По захтевима судова, Архив Србије истражује и доставља копије релевантних докумената из досијеа лица који због непостојања законске регулативе за поступање са досијеима насталим радом служби безбедности још увек нису доступни грађанима. Грађани могу да добију само информацију да ли се у Архиву Србије налази одређени досије.

Документација потребна за процес реституције


Поводом захтева за враћање одузете имовине добио сам обавештење да се обратим Архиву Србије ради прибављања решења о подржављењу/одузимању имовине. Да ли поседујете наведену документацију?

Архив Србије чува у својим фондовима у највећој мери документацију републичких органа о одузетој имовини, али је потребно урадити истраживање да би се утврдило да ли поседујемо документ који тражите. Истраживање можете обавити сами (што је бесплатно). Податке о одузетој имовини поседују и локални архиви, тако да се за информације можете обратити и архиву на територији општине – округа у оквиру кога се налазила одузета имовина. Уколико се одлучите да сами истражујете у Архиву Србије, грађа је доступна у Читаоници у Железнику, Булевар младих бр. 5, сваког радног дана од 8 до 14 часова.


Уколико желите да Архив Србије истражи да ли поседује тражени документ, потребно је да напишете детаљну молбу са подацима где се имовина налазила, коме је припадала, евентуално ако знате начин одузимања (национализација, експропријација и сл.) и годину. Молбу можете преузети на сајту Архива Србије: (линк)Молба за издавање фотокопија докумената у вези са одузимањем имовине(линк).

Такође је потребно, по завођењу молбе да уплатите износ од 1.000,00 динара на жиро рачун Архива Србије 840-31120845-93; сврха– накнада за истраживање, број молбе; модел 97 позив на број 37 02351040174231400. Уколико је одговор Архива Србије негативан (односно уколико немамо података везаних за Вашу молбу) то су једини трошкови које имате, уколико је позитиван плаћа се остатак трошкова за издавање уверења (1.500,00 динара за држављане Србије или 5.500,00 динара за стране држављане и цена оверених фотокопија). Рок за решавање молбе је 30 дана.

Зашто се плаћа накнада за достављање података о одузетој имовини?

Архив Србије издаје уверења о чињеницама које су садржане у архивској грађи на основу члана 94. став 2. Закона о културним добрима (Службени гласник РС, број 71/94). Ценовником услуга Архива Србије (Службени гласник РС, број 33/2013), који је добио сагласност Министарства финансија и привреде Републике Србије, предвиђена је накнада за услугу издавања потврда и уверења – 2.500,00 динара, негативних потврда – 1.000,00 динара и фотокопија са овером А4 – 60,00 динара, А3 – 100,00 динара.

Када странка поднесе писмени захтев, радници Архива су дужни да обаве преглед архивске грађе у којој би се могли пронаћи подаци који су предмет захтева, односно Архив Србије обавља истраживање уместо странке, уз плаћање надокнаде за услугу у складу са важећим Ценовником услуга. Напомињемо да овде није у питању плаћање одговарајуће административне таксе, већ накнаде за рад и пружање услуга.

Како доћи до Одељења Архива Србије у Железнику?

За долазак до Одељења Архива Србије у Железнику можете користити аутобуске линије: 55, 88, 58, 512.