Архив Србије обележио 120 година од оснивања

______________
Датум: 14-12-2018

У Архиву Србије, у петак, 14. децембра 2018. године, обележен је Дан архива у Србији и отворена изложба Светлост архива – поводом 120 година од оснивања Архива Србије. Изложбу је отворио Владан Вукосављевић, министар културе и информисања.

„У време медијских и научних полуистина и фалсификата, вештина, а нарочито етика памћења све више добијају на цени у свести одговорнијег дела човечанства. Налазимо се у кући великог памћења. Није то било какво памћење, него документовано памћење, основ за реконструкцију наше колективне прошлости, које треба збринути и учинити доступнијим. Зато настојимо да решавамо питање депоа, снажно помажемо процес дигитализације архивске грађе, као и израду јединственог информационог система Архис, а на 120. годишњицу првог закона о Државној архиви актуализујемо питање законског дефинисања ове области“ рекао је министар културе.

Уводну реч дао је др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, истакавши да је сачувати наслеђено, да би било сачувано оно што настаје, основни цивилизацијски императив.

„Није Србија економски цветала ни 1898. године када је основан Државни архив, ни 1900. године, када се почело са прикупљањем докумената, нити 1928. године, када је изграђена наменска зграда за Архив. Пресудно је било то што се Државни архив налазио у кругу приоритета ондашњих власти. Било је то у складу са државотворном свешћу. Оснивање Државног архива битнија је чињеница од самог броја прикупљених докумената у почетним годинама рада. Почетак рада Архива утицао је на промену свести о значају документа, дао је подстицај за другачији однос према хартијама“ рекао је др Мирослав Перишић и додао да верује да ће архиви бити приоритет у годинама које долазе. Он је нагласио да изазови дигитализације и електронског архивирања постају наша стварност, а да је реч струке гаранција да се у неким од тих послова неће довести у опасност оно због чега архиви постоје.

 

Током обележавања Дана архива у Србији додељене су и Златне архиве Фондације Александра Арнаутовића академику Василију Ђ. Крестићу и Историјском архиву Крушевац и Годишња награда Ђурђа И. Јеленића др Срђану Мићићу за књигу „Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918–1939“.

Изложбом Светлост архива, коју Архив Србије приређује поводом 120 година од свог оснивања, склапа се мозаик напора и прегалаштва, пре свега појединаца свесних значаја чувања памћења, као и односа државе, друштва, стручне јавности и архивских стручњака према сопственој прошлости, националном, државном и културном идентитету Србије и српског народа.

Поред архивске грађе која сведочи о раду установе, начињен је и избор значајних докумената која се чувају у Архиву Србије. Најстарији историјски извор је Повеља краља Стефана Уроша III Дечанског из 1330, а посетиоци могу видети и Прописе за кожарски еснаф патријарха Арсенија Чарнојевића из 1697. године, Сретењски устав из 1835. године, Турски план Београда из 19. века, Турски устав из 1838. године, рукопис Мемоара проте Матеје Ненадовића, телеграм објаве рата Аустроугарске Србији 28. јула 1914. године и бројна друга документа. Изложба ће бити отворена радним данима од 9 до 16 часова, до 30. јануара 2019. године.

Гости су били у прилици да погледају изложбу на отвореном Подсећања поводом годишњица рођења или смрти: Михаила Гавриловића, Михаила Петровића Аласа, Живојина М. Перића и Павла Поповића, која ће у наредном периоду бити отворена у дворишту Архива Србије.

Обележавању 120 година од оснивања Архива Србије присуствовали су Њ. Е. господин Амр Алгувејли, амбасадор Египта у Србији, академик Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, проф. др Александар Растовић председник Управног одбора Архива Србије, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије, представници Министарства културе, директори архива у Србији, пријатељи Архива Србије и друге културне и јавне личности.